Nehemija 5
1. I stade velika vika ljudi i ena na braæu njihovu Judinajce.
2. Jer neki govorahu: Nas i sinova naih i kæeri naih ima mnogo; da dobavimo ita da jedemo i ostanemo ivi.
3. Drugi opet govorahu: Da zaloimo polja svoja i vinograde i kuæe da dobijemo ita u ovoj gladi.
4. Jo drugi govorahu, da uzajmimo novaca na polja svoja i vinograde za danak carski.
5. A telo je nae kao telo braæe nae, sinovi nai kao njihovi sinovi i eto treba da damo sinove svoje i kæeri svoje u roblje, i neke kæeri nae veæ su robinje, a mi ne moemo nita, jer polja naa i vinograde nae dre drugi.
6. Zato se rasrdih vrlo kad èuh viku njihovu i te reèi.
7. I smislih u srcu svom i ukorih knezove i poglavare, i rekoh im: Vi meæete bremena svaki na brata svog. I sazvah veliki zbor njih radi.
8. I rekoh im: Mi otkupismo koliko mogasmo braæu svoju Judinajce to behu prodani narodima; a vi li æete prodavati braæu svoju ili æete se prodavati nama? A oni umukoe i ne nadjoe ta bi odgovorili.
9. I rekoh: Nije dobro ta radite. Ne treba li vam hoditi u strahu Boga naeg da nam se ne rugaju narodi, neprijatelji nai?
10. I ja i braæa moja i momci moji davali smo im novaca i ita; ali oprostimo im taj dug.
11. Hajde vratite im danas polja njihova i vinograde i maslinike i kuæe i to im na stotinu uzimaste od novca i ita i vina i ulja.
12. A oni odgovorie: Vratiæemo i neæemo iskati od njih; uèiniæemo kako veli. Tada sazvah svetenike, i zakleh ih da æe tako uèiniti.
13. I istresoh nedra svoja i rekoh: Ovako da istrese Bog svakog iz kuæe njegove i iz truda njegovog ko god ne ispuni ove reèi, i ovako da se istrese i bude prazan. I sav zbor reèe: Amin. I hvalie Gospoda, i uèini narod po toj reèi.
14. I otkad mi car zapovedi da im budem upravitelj u zemlji Judinoj, od godine dvadesete do trideset druge godine cara Artakserksa, dvanaest godina, ja i braæa moja ne jedosmo hrane upraviteljske.
15. A predjanji upravitelji koji behu pre mene behu teki narodu uzimajuæi od njega hleb i vino osim èetrdeset sikala srebra, i sluge njihove zapovedahu po narodu. Ali ja tako ne èinih bojeæi se Boga.
16. Nego i oko gradjenja zida radih, i ne kupismo njive; i svi momci moji behu skupa onde na poslu.
17. I Judinajaca i poglavara sto i pedeset ljudi i koji dolaahu k nama iz okolnih naroda behu za mojim stolom.
18. I gotovljae se svaki dan po jedno goveèe, est ovaca, izbranih, i ptice gotovljahu mi se, i svakih deset dana davae se svakojakog vina izobila. I opet ne iskah hrane upraviteljske; jer sluba bee teka narodu.
19. Pomeni me Boe moj na dobro za sve to sam èinio ovom narodu.