Nehemija 4
1. A kad èu Sanavalat da zidamo zid, razgnevi se i rasrdi se vrlo, i rugae se Jevrejima,
2. I govorae pred braæom svojom i vojnicima samarijskim: ta rade ti nemoæni Judinajci? Hoæemo li ih ostaviti? Hoæe li prinositi rtve? Hoæe li sada svriti? Eda li æe u ivot povratiti iz praha kamenje spaljeno?
3. A Tovija Amonac koji bee uza nj reèe: Neka zidaju; da lisica dodje provaliæe kameni zid njihov.
4. Èuj, Boe na, kako nas preziru; obrati rug njihov na njihovu glavu, i daj da budu grabe u zemlji gde bi robovali.
5. I ne pokrivaj bezakonja njihova, i greh njihov da se ne izbrie pred Tobom, jer Te draie za one koji zidaju.
6. I tako zidasmo zid, i sav se zid sastavi do polovine, i narod imae volju da radi.
7. A kad èu Sanavalat i Tovija i Arapi i Amonci i Azoæani da se popravlja zid jerusalimski i da se poèelo zatvarati ta je provaljeno, razgnevie se vrlo;
8. I sloie se svi zajedno da dodju i da udare na Jerusalim i da smetu.
9. A mi se molismo Bogu svom i postavljasmo strau prema njima dan i noæ od straha njihovog.
10. A Judinajci rekoe: Klonula je snaga nosiocima, a praha ima mnogo, ne moemo zidati zida.
11. A nai neprijatelji rekoe: Da ne doznadu i ne opaze dokle ne dodjemo usred njih, pa æemo ih pobiti i prekinuti posao.
12. Ali dodjoe Judinajci koji kod njih ivljahu i kazae nam deset puta: Èuvajte sva mesta kuda se ide k nama.
13. Tada namestih narod u nizinama iza zida i na strmenima, postavih narod po porodicama sa maèevima i kopljima i lukovima.
14. I razgledavi ustah i rekoh stareinama i glavarima i ostalom narodu: Ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikog i stranog, i bijte se za braæu svoju, za sinove svoje i kæeri svoje, za ene svoje i kuæe svoje.
15. A kad èue neprijatelji nai da smo doznali, razbi Gospod njihovu nameru, i mi se vratismo svi k zidu, svaki na svoj posao.
16. I od tada polovina mojih momaka poslovae, a druga polovina drae koplja i titove i lukove i oklope, i knezovi stajahu iza svega doma Judinog.
17. I koji zidahu i koji noahu teret i koji tovarahu svaki jednom rukom radjae, a u drugoj drae koplje.
18. A koji zidahu, svaki imahu maè pripisan uz bedricu i tako zidahu. A trubaè stajae kod mene.
19. Jer rekoh stareinama i glavarima i ostalom narodu: Posao je velik i dug i mi smo se rasuli po zidu daleko jedan od drugog.
20. Gde èujete trubu da trubi, onamo trèite k nama; Bog na vojevaæe za nas.
21. Tako radjasmo posao, i polovina ih drae koplja od zora pa dokle zvezde ne izidju.
22. U to vreme jo rekoh narodu: Svaki sa momkom svojim neka noæuje u Jerusalimu da bi nam noæu straili, a danju radili.
23. A ja i moja braæa i momci moji i straari to idu za mnom neæemo svlaèiti sa sebe haljina; u svakog da je maè i voda.