Mihej 2
1. Teko onima koji smiljaju bezakonje i o zlu se trude na posteljama svojim, i kad svane izvruju, jer im je sila u ruci.
2. ele njive, i otimaju ih; ele kuæe, i uzimaju; èine silu èoveku i kuæi njegovoj, èoveku i nasledstvu njegovom.
3. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja mislim zlo tom rodu, iz kog neæete izvuæi vratove svoje, niti æete hoditi ponosito, jer æe biti zlo vreme.
4. U ono vreme govoriæe se prièa o vama, i naricaæe se alosno govoreæi: Propadosmo; promeni deo naroda mog. Kako mi uze! Uzevi njive nae razdeli.
5. Zato neæe imati nikoga ko bi ti povukao ue za reb u zboru Gospodnjem.
6. Nemojte prorokovati, neka oni prorokuju; ako im ne prorokuju, neæe odstupiti sramota.
7. O ti, koji se zove dom Jakovljev, je li se umalio Duh Gospodnji? Jesu li to dela Njegova? Eda li moje reèi nisu dobre onome koji hodi pravo?
8. A narod se moj pre podie kao neprijatelj; preko haljine skidate plat s onih koji prolaze ne bojeæi se, koji se vraæaju iz boja.
9. ene naroda mog izgonite iz milih kuæa njihovih, od dece njihove otimate slavu moju navek.
10. Ustanite i idite, jer ovo nije poèivalite; to se oskvrni, pogubiæe vas pogiblju velikom.
11. Ako ko hodi za vetrom i kazuje lai govoreæi: Prorokovaæu ti za vino i za silovito piæe, taj æe biti prorok ovom narodu.
12. Doista æu te sabrati svog, Jakove, doista æu skupiti ostatak Izrailjev; postaviæu ih zajedno kao ovce vosorske, kao stado usred tora njihovog, biæe vreva od ljudstva.
13. Pred njima æe iæi koji razbija; oni æe razbiti i proæi kroz vrata, i izaæi æe; i car æe njihov iæi pred njima, i Gospod æe biti pred njima.