Jošua 8

1. Iza toga reèe Gospod Isusu: Ne boj se i ne plaši se; uzmi sa sobom sav narod što je za boj, pa ustani i idi na Gaj; evo predadoh ti u ruke cara gajskog i narod njegov i grad njegov i zemlju njegovu.

2. I uèini s Gajem i carem njegovim kako si uèinio s Jerihonom i njegovim carem; ali plen iz njega i stoku njegovu razgrabite za se. Namesti zasedu iza grada.

3. I usta Isus i sav narod što beše za boj, da idu na Gaj; i izabra Isus trideset hiljada junaka, i posla ih noæu;

4. I zapovedi im govoreæi: Gledajte vi koji æete biti u zasedi iza grada, da ne budete vrlo daleko od grada, nego budite svi gotovi.

5. A ja i sav narod što je sa mnom primaknuæemo se ka gradu; pa kad oni izadju pred nas, mi æemo kao i pre pobeæi ispred njih.

6. Te æe oni poæi za nama dokle ih ne odvojimo od grada, jer æe reæi: Beže ispred nas kao i pre. I mi æemo bežati ispred njih.

7. Tada vi izadjite iz zasede i isterajte iz grada šta bude ostalo. Jer æe vam ga dati Gospod Bog vaš u ruke.

8. A kad uzmete grad, zapalite ga ognjem; po reèi Gospodnjoj uèinite. Eto, zapovedio sam vam.

9. Tako ih posla Isus, i oni odoše u zasedu, i stadoše izmedju Vetilja i Gaja, sa zapada Gaju; a Isus prenoæi onu noæ medju narodom.

10. A ujutru usta Isus rano i prebroja narod, pa podje sa starešinama Izrailjevim pred narodom na Gaj.

11. I sva vojska što beše s njim podje i primakavši se dodjoše prema gradu i stadoše u logor sa severa Gaju; a beše dolina izmedju njih i Gaja.

12. I uze oko pet hiljada ljudi, i namesti ih u zasedu izmedju Vetilja i Gaja, sa zapada gradu Gaju.

13. I kad se namesti sav narod, sva vojska, što beše sa severa gradu i što beše u zasedi sa zapada gradu, izadje Isus onu noæ usred doline.

14. I kad to vide car gajski, ljudi u gradu pohitaše i uraniše; i izadjoše onaj èas u polje pred Izrailja u boj, car i sav narod njegov. A ne znaše da ima zaseda za njim, iza grada.

15. Tada Isus i sav Izrailj, kao da ih pobiše, nagoše bežati k pustinji.

16. A oni sazvaše sav narod što beše u gradu da ih teraju. I teraše Isusa, i odvojiše se od svog grada.

17. I ne osta niko u Gaju ni u Vetilju da ne podje za Izrailjem; i ostaviše grad otvoren, i terahu Izrailja.

18. Tada reèe Gospod Isusu: Digni zastavu što ti je u ruci prema Gaju, jer æu ti ga dati u ruke. I podiže Isus zastavu što mu beše u ruci prema gradu.

19. A oni što behu u zasedi odmah ustaše sa svog mesta, i potrèaše èim on podiže ruku svoju, i udjoše u grad i uzeše ga, i brzo zapališe grad ognjem.

20. A kad se Gajani obazreše, a to dim od grada dizaše se do neba, i ne imahu kuda bežati ni tamo ni amo; a narod koji bežaše u pustinju povrati se na one koji ga terahu.

21. I Isus i sav Izrailj videvši da je zaseda njihova uzela grad i gde se diže dim od grada, vratiše se i udariše na Gajane.

22. A oni iz grada izadjoše pred njih, te behu medju Izrailjcima odovud i odonud, i pobiše ih tako da nijedan ne osta živ niti uteèe.

23. A cara gajskog uhvatiše živog i dovedoše k Isusu.

24. A kad pobiše Izrailjci sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih goniše, i padoše svi od oštrog maèa, te se istrebiše, onda se vratiše svi Izrailjci u Gaj, i isekoše šta još beše u njemu oštrim maèem.

25. A svih što izgiboše onaj dan, i ljudi i žena, beše dvanaest hiljada, samih Gajana.

26. I Isus ne spusti ruku svoju, koju beše podigao sa zastavom, dok ne pobiše sve stanovnike gajske.

27. Samo stoku i plen iz grada onog razgrabiše Izrailjci za se, kao što beše Gospod zapovedio Isusu.

28. I Isus spali Gaj, i obrati ga u gomilu veènu, i u pustoš do današnjeg dana.

29. A cara gajskog obesi na drvo i ostavi do veèera; a o zahodu sunèanom zapovedi Isus te skidoše telo njegovo s drveta i baciše pred vrata gradska, i nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas.

30. Tada Isus naèini oltar Gospodu Bogu Izrailjevom na gori Evalu,

31. Kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji sinovima Izrailjevim, kao što piše u knjizi zakona Mojsijevog, oltar od celog kamenja, preko kog nije prevuèeno gvoždje; i prinesoše na njemu žrtve paljenice Gospodu, i prinesoše žrtve zahvalne.

32. I prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev, koji je napisao sinovima Izrailjevim.

33. I sav Izrailj i starešine njegove i upravitelji i sudije njegove stadoše s obe strane kovèega, prema sveštenicima Levitima, koji nošahu kovèeg zaveta Gospodnjeg, i stranac i domorodac; polovina prema gori Garizinu a polovina prema gori Evalu, kao što beše zapovedio Mojsije sluga Gospodnji da blagoslovi narod Izrailjev najpre.

34. I potom proèita sve reèi zakona, blagoslov i prokletstvo, sve kako je napisano u knjizi zakona.

35. Ne bi ni jedne reèi od svega što je Mojsije napisao, koje ne proèita Isus pred svim zborom Izrailjevim, i ženama i decom i strancima koji idjahu medju njima.