Jošua 22
1. Tada sazva Isus sinove Ruvimove i sinove Gadove i polovinu plemena Manasijinog,
2. I reèe im: Vi draste sve to vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, i sluaste glas moj u svemu to sam vam zapovedao.
3. Ne ostaviste braæu svoju dugo vremena, do ovog dana, i dobro èuvaste zapovest Gospoda Boga svog.
4. A sada Gospod je Bog va smirio braæu vau, kako im je rekao; sada dakle vratite se i idite u atore svoje u zemlju nasledstva svog, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s one strane Jordana.
5. Samo pazite dobro da vrite zapovest i zakon, to vam je zapovedio Mojsije sluga Gospodnji, da ljubite Gospoda Boga svog i da hodite svim putevima Njegovim, i èuvate zapovesti Njegove i drite ih se, i da Mu sluite svim srcem svojim i svom duom svojom.
6. I blagoslovi ih Isus, i otpusti ih da idu u svoje atore.
7. A polovini plemena Manasijinog bee dao Mojsije nasledstvo u Vasanu, a drugoj polovini dade Isus s braæom njihovom, s ove strane Jordana, k zapadu. I otputajuæi ih Isus u atore njihove blagoslovi ih,
8. I reèe im govoreæi: S velikim blagom vraæate se u atore svoje, sa stokom vrlo brojnom; sa srebrom i zlatom i medju i gvodjem i odelom vrlo mnogim; podelite plen od neprijatelja svojih s braæom svojom.
9. I vrativi se sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odoe od sinova Izrailjevih iz Siloma, koji je u zemlji hananskoj, iduæi u zemlju galadsku, u zemlju nasledstva svog, koju nasledie, kako bee Gospod zapovedio preko Mojsija.
10. A kad dodjoe na medju jordansku u zemlji hananskoj, naèinie sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog oltar onde na Jordanu, oltar velik i naoèit.
11. I èue sinovi Izrailjevi gde se govori: Gle, sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog naèinie oltar prema zemlji hananskoj na medji jordanskoj, pokraj sinova Izrailjevih.
12. A kad èue sinovi Izrailjevi, skupi se sav zbor sinova Izrailjevih u Silom da idu da se biju s njima.
13. I poslae sinovi Izrailjevi k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku Finesa sina Eleazara svetenika,
14. I s njim deset knezova, po jednog kneza od doma otaèkog od svih plemena Izrailjevih, a svaki ih bee poglavar u domu otaca svojih u hiljadama Izrailjevim.
15. A oni dodjoe k sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijinog u zemlju galadsku, i rekoe im govoreæi:
16. Ovako veli sav zbor Gospodnji, kakav je to greh kojim se ogreiste Bogu Izrailjevom odvrativi se danas od Gospoda, naèinivi oltar da se odmetnete danas od Gospoda?
17. Malo li nam je greha Fegorova, od kog se jo nismo oèistili do danas i s kog dodje pogibao na zbor Gospodnji,
18. Te se danas odvraæate od Gospoda, i odmeæete se danas od Gospoda, da se sutra razgnevi na sav zbor Izrailjev?
19. Ako je zemlja nasledstva vaeg neèista, predjite u zemlju nasledstva Gospodnjeg, u kojoj stoji ator Gospodnji, i uzmite nasledstvo medju nama; samo se ne odmeæite od Gospoda i ne odmeæite se od nas gradeæi sebi oltar mimo oltara Gospoda Boga naeg.
20. Nije li se Ahan sin Zarin ogreio o stvari proklete, te dodje gnev na sav zbor Izrailjev? I on ne pogibe sam za greh svoj.
21. A sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijinog odgovorie i rekoe poglavarima hiljada Izrailjevih:
22. Gospod Bog nad bogovima, Gospod Bog nad bogovima, On zna, i Izrailj neka zna. Ako smo radi odmetati se i greiti Gospodu, neka nas ne saèuva danas.
23. Ako smo naèinili oltar da se odvratimo od Gospoda ili da prinosimo na njemu rtve paljenice ili darove ili da prinosimo na njemu rtve zahvalne, Gospod neka trai.
24. Nego to uèinismo bojeæi se ovog: rekosmo: sutra æe reæi sinovi vai sinovima naim govoreæi: ta vi imate s Gospodom Bogom Izrailjevim?
25. Medju je postavio Gospod izmedju nas i vas, sinovi Ruvimovi i Gadovi, Jordan; vi nemate deo u Gospodu. Sinovi vai æe odbiti sinove nae da se ne boje Gospoda.
26. Zato rekosmo: Uèinimo tako, i naèinimo oltar, ne za rtvu paljenicu ni za drugu rtvu,
27. Nego da bude svedok medju nama i vama, i medju nasledjem naim nakon nas, da bismo sluili Gospodu pred Njim rtvama svojim paljenicama i prinosima svojim, i rtvama svojim zahvalnim, i da ne bi rekli kadgod sinovi vai sinovima naim: Vi nemate deo u Gospodu.
28. Jer rekosmo: Ako kad kau tako nama ili natraju naem, tada æemo im kazati: Vidite sliku od oltara Gospodnjeg koju naèinie oci nai ne za rtvu paljenicu ni za drugu rtvu, nego da je svedoèanstvo medju nama i vama.
29. Ne daj Boe da se odmeæemo Gospodu i da se danas odvraæamo od Gospoda naèinivi oltar za rtvu paljenicu, za dar ili za prinos, mimo oltara Gospoda Boga naeg, koji je pred atorom Njegovim.
30. A kad èu Fines svetenik i knezovi od zbora, poglavari od hiljada Izrailjevih koji behu s njim, reèi koje im rekoe sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i sinovi Manasijini, bi im po volji.
31. I reèe Fines sin Eleazara svetenika sinovima Ruvimovim i sinovima Gadovim i sinovima Manasijinim: Danas poznasmo da je medju nama Gospod kad se ne ogreiste Gospodu tim grehom, i saèuvaste sinove Izrailjeve od gneva Gospodnjeg.
32. I Fines sin Eleazara svetenika i oni knezovi vratie se od sinova Ruvimovih i od sinova Gadovih iz zemlje galadske u zemlju hanansku k sinovima Izrailjevim, i javie im stvar.
33. I bi po volji sinovima Izrailjevim; i hvalie Boga sinovi Izrailjevi, i ne govorie vie da idu da se biju s njima da potru zemlju, u kojoj ive sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi.
34. I prozvae sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi onaj oltar Ed govoreæi: Svedok je medju nama da je Gospod Bog.