2 Korinćanima 4
1. Zato imajuæi ovu slubu kao to bismo pomilovani, ne dosadjuje nam se;
2. Nego se odrekosmo tajnog srama da ne ivimo u lukavstvu, niti da izvræemo reè Boiju, nego javljanjem istine da se pokaemo svakoj savesti èoveèijoj pred Bogom.
3. Ako li je pak pokriveno jevandjelje nae u onima je pokriveno koji ginu,
4. U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevandjelja slave Hristove, koji je oblièje Boga, koji se ne vidi.
5. Jer sebe ne propovedamo nego Hrista Isusa Gospoda, a sebe same vae sluge Isusa Gospoda radi.
6. Jer Bog koji reèe da iz tame zasvetli videlo, zasvetli u srcima naim na svetlost poznanja slave Boije u licu Isusa Hrista.
7. Ali ovo blago imamo u zemljanim sudovima, da premnotvo sile bude od Boga, a ne od nas.
8. U svemu imamo nevolje, ali nam se ne dosadjuje; zbunjeni smo, ali ne gubimo nadu;
9. Progone nas, ali nismo ostavljeni; obaljuju nas, ali ne ginemo.
10. I jednako nosimo na telu smrt Gospoda Isusa, da se i ivot Isusov na telu naem pokae.
11. Jer mi ivi jednako se predajemo na smrt za Isusa, da se i ivot Isusov javi na smrtnom telu naem.
12. Zato dakle smrt vlada u nama, a ivot u vama.
13. Imajuæi pak onaj isti duh vere kao to je napisano: verovah, zato govorih; mi verujemo, zato i govorimo.
14. Znajuæi da æe Onaj koji podie Isusa, i nas podignuti s Isusom, i postaviti s vama.
15. Jer je sve vas radi, da blagodat umnoena izobiluje hvalama na slavu Boiju.
16. Zato nam se ne dosadjuje; no ako se na spoljanji èovek i raspada, ali se unutranji obnavlja svaki dan.
17. Jer naa laka sadanja briga donosi nam veènu i od svega preteniju slavu.
18. Nama koji ne gledamo na ovo to se vidi, nego na ono to se ne vidi; jer je ovo to se vidi, za vreme, a ono to se ne vidi, veèno.