2 Korinćanima 3

1. Poèinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporuèene poslanice na vas ili od vas?

2. Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i èitaju svi ljudi;

3. Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeæi napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.

4. A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,

5. Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoæa od Boga;

6. Koji i uèini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.

7. Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:

8. A kamoli neæe mnogo veæma služba duha biti u slavi?

9. Jer kad je služba osudjenja slava, mnogo veæma izobiluje služba pravde u slavi.

10. Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.

11. Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo æe veæma biti u slavi ono što ostaje.

12. Imajuæi dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo;

13. I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.

14. No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u èitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.

15. Nego do danas kad se èita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.

16. A kad se obrate ka Gospodu, uzeæe se pokrivalo.

17. A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.

18. Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto oblièje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.