Sefanija 3

1. Teško gradu odmetnièkom i oskvrnjenom, nasilnièkom!

2. Ne sluša glas, ne prima nauk, ne uzda se u Gospoda, ne pristupa k Bogu svom.

3. Knezovi su mu u njemu lavovi koji rièu; sudije su mu vuci veèernji, koji ne glodju kosti do jutra.

4. Proroci su mu hvališe, varalice; sveštenici njegovi skvrne svetinju, izvræu zakon.

5. Gospod je pravedan usred njega, ne èini nepravde, svako jutro iznosi sud svoj na videlo, ne izostaje, ali bezbožnik ne zna za stid.

6. Istrebih narode, kule im se razoriše, ulice im opusteh, te niko ne prolazi; gradovi im se raskopaše, da nema nikoga, nema stanovnika.

7. Rekoh: Pobojaæeš me se, primiæeš nauk; neæe mu se zatrti stan nièim sa èim bih ga pohodio; ali oni uraniše te pokvariše sva dela svoja.

8. Zato èekajte me, govori Gospod, do dana kad æu se podignuti na plen; jer je sud moj da saberem narode i pokupim carstva, da izlijem na njih gnev svoj, svu žestinu jarosti svoje, jer æe oganj revnosti moje proždreti svu zemlju.

9. Jer æu tada promeniti narodima usne, te æe biti èiste, da bi svi prizivali ime Gospodnje i služili Mu složnim ramenima.

10. Ispreko reka huskih koji se meni mole, rasejani moji, doneæe mi dare.

11. Tada se neæeš više stideti ni jednog od svojih dela, kojima si mi zgrešio; jer æu onda uzeti iz tebe one koji se hvale slavom tvojom, i neæeš se više velièati na svetoj gori mojoj.

12. I ostaviæu u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni æe se uzdati u ime Gospodnje.

13. Ostatak Izrailjev neæe èiniti bezakonja niti æe govoriti laži, niti æe se naæi u ustima njihovim jezik prevaran; nego æe pasti i ležati i neæe biti nikoga da ih plaši.

14. Pevaj, kæeri sionska; klikuj, Izrailju; raduj se i veseli se iz svega srca, kæeri jerusalimska!

15. Ukloni Gospod sudove tvoje, odvrati neprijatelje tvoje; car Izrailjev Gospod usred tebe je, neæeš se više bojati zla.

16. U onaj dan reæi æe se gradu Jerusalimu: Ne boj se; Sionu: Nemoj da ti klonu ruke.

17. Gospod Bog tvoj, koji je usred tebe, silni, spašæe te; radovaæe ti se veoma, umiriæe se u ljubavi svojoj, veseliæe se tebe radi pevajuæi.

18. Koji tuže za praznicima, sabraæu ih, koji su iz tebe, radi teške sramote koja je na tebi.

19. Gle, uništiæu u ono vreme sve koji te muèe, i izbaviæu hrome i sabrati odagnane, i dobaviæu im hvalu i slavu po svoj zemlji, gde su bili pod sramotom.

20. U ono vreme dovešæu vas, u ono vreme sabraæu vas; jer æu vam dobaviti slavu i hvalu po svim narodima na zemlji, kad povratim roblje vaše pred vašim oèima, govori Gospod.