Ruta 2
1. A bee jedan èovek, rod muu Nojemininom, èovek bogat od porodice Elimelehove, kome ime bee Voz.
2. I Ruta Moavka reèe Nojemini: Da idem u polje da pabirèim klasje za onim pred kim nadjem milost. A ona joj reèe: Idi, kæeri moja.
3. I ona otide, i doavi stade pabirèiti po njivi za eteocima: i dogodi se, te dodje na njivu koja pripadae Vozu, koji bee od porodice Elimelehove.
4. I gle, dodje Voz iz Vitlejema, a reèe eteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoe: Da te blagoslovi Gospod!
5. Tada reèe Voz sluzi svom koji bee nad eteocima: Èija je ono mladica?
6. A sluga koji bee nad eteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje moavske.
7. I reèe: Da pabirèim, da kupim klasje izmedju snopova za eteocima. I doavi bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuæe.
8. Tada Voz reèe Ruti: Èuje, kæeri moja; nemoj iæi na drugu njivu da pabirèi, niti odlazi odavde, nego se dri mojih devojaka.
9. Pazi na kojoj njivi oni anju, pa idi za njima; jer sam zapovedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad oedni, idi k sudovima i pij ta moje sluge zahvataju.
10. Tada ona pade nièice i pokloni se do zemlje, i reèe mu: Kako nadjoh milost pred tobom, da me pogleda kad sam tudjinka?
11. A Voz odgovori i reèe joj: Èuo sam ja sve to si èinila svekrvi svojoj po smrti mua svog, i kako si ostavila oca svog i mater svoju i postojbinu svoju, pa si dola k narodu kog nisi znala pre.
12. Gospod da ti plati za delo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjevog, kad si dola da se pod krilima Njegovim skloni.
13. A ona reèe: Nadjoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me uteio i milostivo progovorio slukinji svojoj, ako i nisam kao jedna od tvojih slukinja.
14. A Voz joj reèe: Kad bude vreme jesti, dodji ovamo i jedi hleba i umoèi zalogaj svoj u ocat. I ona sede pokraj etelaca, i on joj prui prenih zrna, i ona jede i nasiti se, i preteèe joj.
15. Potom usta da pabirèi. A Voz zapovedi momcima svojim govoreæi: Neka pabirèi i medju snopovima, nemojte da je zastidite.
16. Nego jo navla isputajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.
17. I ona pabirèi na njivi do veèera, i ovre ta napabirèi, i dodje oko efe jeèma.
18. I uzevi otide u grad, i vide svekrva njena ta je napabirèila; a ona izvadi i dade joj i ono to je preteklo poto se nasitila.
19. I reèe joj svekrva: Gde si pabirèila danas? I gde si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreæi: Ime je èoveku kod koga sam danas radila Voz.
20. A Nojemina reèe snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi, kad nije ukratio milosti svoje k ivima i k mrtvima. I reèe joj Nojemina: Taj je èovek nama rod, i jedan od osvetnika naih.
21. A Ruta Moavka reèe: Jo mi je rekao: Dri se moje èeljadi dokle ne poanju sve moje.
22. A Nojemina reèe Ruti snasi svojoj: Dobro je, kæeri moja, da ide s njegovim devojkama, da te ne bi dirali na drugoj njivi.
23. I tako se drae devojaka Vozovih pabirèeæi dokle se ne svri etva jeèmena i etva penièna; i ivljae kod svekrve svoje.