Malahija 2
1. I tako sada vama je ova zapovest, svetenici.
2. Ako ne posluate i ne stavite u srce da date slavu imenu mom, veli Gospod nad vojskama, tada æu pustiti na vas prokletstvo i prokleæu blagoslove vae; i prokleh ih, jer ne stavljate u srce.
3. Evo ja æu vam pokvariti usev, i baciæu vam balegu u lice, balegu praznika vaih, da vas odnese sa sobom.
4. I poznaæete da sam ja vama poslao ovu zapovest da bi bio moj zavet s Levijem, veli Gospod nad vojskama.
5. Zavet moj za ivot i mir bee s njim, i dadoh mu to za strah, jer me se bojae i imena se mog straae.
6. Zakon istiniti bee u ustima njegovim, i bezakonje se ne nadje na usnama njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja.
7. Jer usne svetenikove treba da èuvaju znanje i zakon da se trai iz njegovih usta, jer je andjeo Gospoda nad vojskama.
8. Ali vi zadjoste s puta, i uèiniste te se mnogi spotakoe o zakon, pokvariste zavet Levijev, veli Gospod nad vojskama.
9. Zato i ja vas uèinih prezrenim i ponitenim u svega naroda, kao to se vi ne drite mojih puteva i u zakonu gledate ko je ko.
10. Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zato neveru èinimo jedan drugom skvrneæi zavet otaca svojih?
11. Juda èini neveru, i gad se èini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skvrni Juda svetinju Gospodnju, koju bi mu valjalo ljubiti, eneæi se kæerju tudjeg boga.
12. Gospod æe istrebiti iz atora Jakovljevih èoveka koji èini tako, koji strai i koji odgovara, i koji prinosi prinos Gospodu nad vojskama.
13. Jo i ovo èinite: pokrivate suzama oltar Gospodnji, plaèem i uzdasima; zato ne gleda vie na prinos, niti Mu je drago primiti ta iz vaih ruku.
14. A vi govorite: Zato? Zato to je Gospod svedok izmedju tebe i ene mladosti tvoje, kojoj ti èini neveru, a ona ti je drugarica i ena, s kojom si u veri.
15. Jer nije li uèinio jedno, ako i imae jo vie duha? A zato jedno? Da trai seme Boije; zato èuvajte duh svoj, i eni mladosti svoje ne èinite neveru.
16. Jer Gospod Bog Izrailjev veli da mrzi na putanje, jer takav pokriva nasilje platem svojim, govori Gospod nad vojskama; zato èuvajte duh svoj da ne èinite neveru.
17. Dosadjujete Gospodu reèima svojim, i govorite: U èem Mu dosadjujemo? U tom to govorite: Ko god èini zlo, po volji je Gospodu, i takvi su Mu mili; ili: Gde je Bog koji sudi?