Jona 1

1. Dodje reè Gospodnja Joni, sinu Amatijevom govoreæi:

2. Ustani, idi u Nineviju grad veliki, i propovedaj protiv njega, jer izadje zloæa njihova preda me.

3. A Jona usta da beži u Tarsis od Gospoda, i sišav u Jopu nadje ladju koja idjaše u Tarsis i plativ vozarinu udje u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda.

4. Ali Gospod podiže velik vetar na moru, i posta velika bura na moru da mišljahu da æe se razbiti ladja.

5. I ladjari uplašivši se prizivahu svaki svog boga, i bacahu šta beše u ladji u more da bi bila lakša; a Jona beše sišao na dno ladji, i legav spavaše tvrdo.

6. A upravitelj od ladje pristupi k njemu i reèe mu: Šta ti spavaš! Ustani, prizivaj Boga svog, ne bi li nas se opomenuo Bog da ne poginemo.

7. Potom rekoše jedan drugom: Hodite, da bacimo žreb da vidimo sa koga dodje na nas ovo zlo. I baciše žreb, i pade žreb na Jonu.

8. Tada mu rekoše: Kaži nam zašto dodje ovo zlo na nas; koje si radnje? I odakle ideš? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda?

9. A on im reèe: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskog, koji je stvorio more i suvu zemlju.

10. Tada se vrlo uplašiše ljudi, i rekoše mu: Šta si uèinio? Jer doznaše ljudi da beži od Gospoda, jer im on kaza.

11. I rekoše mu: Šta æemo èiniti s tobom, da bi nam more utolilo? Jer bura na moru bivaše sve veæa.

12. A on im reèe: Uzmite me i bacite me u more, i more æe vam utoliti, jer vidim da je s mene došla na vas ova velika bura.

13. A ljudi stadoše veslati da bi došli ka kraju; ali ne mogahu, jer im bura na moru bivaše sve veæa.

14. Tada prizvaše Gospoda i rekoše: Molimo Ti se, Gospode, da ne poginemo radi duše ovog èoveka, i nemoj metnuti na nas krv pravu, jer Ti, Gospode, èiniš kako hoæeš.

15. Potom uzeše Jonu i baciše ga u more, i presta bura na moru.

16. Tada se pobojaše oni ljudi Gospoda vrlo, i prinesoše žrtvu Gospodu i uèiniše zavete.