Filipljanima 2
1. Ako ima dakle koje pouèenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce alostivo i milost,
2. Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednoduni i jednomisleni:
3. Nita ne èinite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznoæu èinite jedan drugog veæeg od sebe.
4. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.
5. Jer ovo da se misli medju vama ta je i u Hristu Isusu,
6. Koji, ako je i bio u oblièju Boijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
7. Nego je ponizio sam sebe uzevi oblièje sluge, postavi kao i drugi ljudi i na oèi nadje se kao èovek.
8. Ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, a smrti krstove.
9. Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veæe od svakog imena.
10. Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
11. I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
12. Tako, ljubazni moji, kao to me svagda sluaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo veæma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.
13. Jer je Bog to èini u vama da hoæete i uèinite kao to Mu je ugodno.
14. Sve èinite bez vike i premiljanja.
15. Da budete pravi i celi, deca Boja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,
16. Pridravajuæi reè ivota, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trèanje i trud.
17. No ako i rtvovan budem na rtvu i slubu vere vae, radujem se, i radujem se s vama svima.
18. Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.
19. A nadam se u Gospoda Isusa da æu skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravi kako ste vi.
20. Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.
21. Jer svi trae ta je njihovo, a ne ta je Hrista Isusa.
22. A njegovo potenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je posluio u jevandjelju.
23. Njega, dakle, nadam se da æu poslati odmah kako razberem ta je za mene.
24. A nadam se u Gospodu da æu i sam skoro doæi k vama.
25. Ali nadjoh za potrebno da poaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagaèa i drugara u vojevanju, a vaeg poslanika i slugu moje potrebe;
26. Jer eljae od srca vas sve da vidi, i aljae to ste èuli da je bolovao.
27. Jer bee bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dodje alost na alost.
28. Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olaka malo.
29. Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve potujte;
30. Jer za delo Hristovo dodje do same smrti, ne marivi za svoj ivot da naknadi u slubi mojoj to vas nemam.