Estera 2

1. Posle toga, kad se utiša gnev cara Asvira, on se opomenu Astine i šta je uèinila i šta je naredjeno za nju.

2. I rekoše momci carevi, sluge njegove: Da potraže caru mladih devojaka lepih;

3. I neka odredi car pristave po svim zemljama carstva svog da skupe sve devojke mlade i lepe u Susan grad carski u ženski dvor pod ruku Igaja dvoranina carevog, èuvara ženskog, i neka im se daju potrebe za lepotu.

4. Pa koja devojka bude po volji caru, neka bude carica na Astinino mesto. I to bi po volji caru, i uèini tako.

5. Beše u Susanu, carskom gradu Judinajac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisovog, od plemena Venijaminovog,

6. Koji bi odveden u ropstvo iz Jerusalima s robljem koje bi odvedeno u ropstvo s Jehonijom carem Judinim, kog zarobi Navuhodonosor, car vavilonski.

7. On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kæi strica njegovog, jer ne imaše oca ni matere; a devojka beše lepog stasa i krasnog lica, i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za kæer.

8. I kad se razglasi reè careva i zapovest, i mnogo se devojaka skupi u Susan grad carski pod ruku Igajevu, bi i Jestira dovedena u dvor carev, pod ruku Igaja èuvara ženskog.

9. I devojka mu omile i nadje milost u njega, te joj odmah dade potrebe za lepotu i deo njen, i sedam pristalih devojaka iz carskog doma, i namesti je s njenim devojkama na najlepše mesto u ženskom domu.

10. Jestira ne kaza narod svoj ni rod svoj, jer joj Mardohej beše zabranio da ne kazuje.

11. A Mardohej hodaše svaki dan ispred trema od ženskog doma da bi doznao kako je Jestira i šta æe biti od nje.

12. A kad bi došao red na koju devojku da udje k caru Asviru, pošto bi joj se èinilo po ženskom zakonu dvanaest meseca (jer toliko vremena trebaše da se ulepšavaju, šest meseca uljem od smirne, a šest meseca mirisima i drugim stvarima za lepotu žensku),

13. Tada bi devojka išla k caru, i šta bi god rekla dalo bi joj se da s tim ide iz ženske kuæe u dom carev.

14. Uveèe bi ušla, a ujutru bi se vratila u drugu kuæu žensku pod ruku Sazgaza dvoranina carevog, èuvara inoèkog; više ne bi išla k caru, veæ ako bi je hteo car, te bi bila pozvana po imenu.

15. I tako, kad dodje red na Jestiru, kæer Avihaila strica Mardohejevog, koju beše uzeo za kæer, da udje k caru, ona ne zaiska ništa nego šta reèe Igaj dvoranin carev, èuvar ženski; i Jestira nalažaše milost u svakog ko je vidjaše.

16. Tako bi Jestira odvedena k caru Asviru u carski dvor njegov desetog meseca, koje je mesec Tevet, sedme godine carovanja njegovog.

17. I caru omile Jestira mimo sve druge žene, i pridobi milost i ljubav njegovu mimo sve devojke, te joj metnu carski venac na glavu i uèini je caricom na mesto Astinino.

18. I uèini car veliku gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim radi Jestire, i pokloni zemljama olakšice, i razdade darove kako car može.

19. A kad se drugom skupljahu devojke, Mardohej sedjaše na vratima carevim.

20. A Jestira ne kaza svoj rod ni narod, kao što joj beše zapovedio Mardohej, i Jestira èinjaše šta joj Mardohej govoraše, kao kad se odgajaše kod njega.

21. U te dane, kad Mardohej sedjaše na vratima carevim, rasrdiše se Vihtan i Tares, dva dvoranina careva izmedju onih koji stražahu na pragu, i gledahu da dignu ruke na cara Asvira.

22. A to dozna Mardohej i javi carici Jestiri, a Jestira kaza caru u ime Mardohejevo.

23. I kad se stvar izvide i nadje, biše obešena ona obojica na drvo, i to se zapisa u knjigu dnevnika pred carem.