Efežanima 4
1. Molim vas dakle ja suanj u Gospodu, da se vladate kao to prilikuje vaem zvanju u koje ste pozvani,
2. Sa svakom poniznoæu i krotoæu, s trpljenjem, trpeæi jedan drugog u ljubavi,
3. Starajuæi se drati jedinstvo Duha u svezi mira;
4. Jedno telo, jedan duh, kao to ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog.
5. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krtenje,
6. Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama.
7. A svakome se od nas dade blagodat po meri dara Hristovog.
8. Zato govori: Iziavi na visinu zaplenio si plen, i dade dare ljudima.
9. A ta izidje, ta je, osim da i sidje u najdonja mesta zemlje?
10. Koji sidje to je Onaj koji i izidje vie svih nebesa da ispuni sve.
11. I On je dao jedne apostole, a jedne proroke, a jedne jevandjeliste, a jedne pastire i uèitelje,
12. Da se sveti priprave za delo slube, na sazidanje tela Hristovog;
13. Dokle dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Boijeg, u èoveka savrenog, u meru rasta visine Hristove;
14. Da ne budemo vie mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u lai èoveèijoj, putem prevare;
15. Nego vladajuæi se po istini u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos.
16. Iz kog je sve telo sastavljeno i sklopljeno svakim zglavkom, da jedno drugom pomae dobro po meri svakog uda, i èini da raste telo na popravljanje samog sebe u ljubavi.
17. Ovo dakle govorim i svedoèim u Gospodu da vie ne hodite kao to hode i ostali neznaboci u praznosti uma svog,
18. Koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su od ivota Boijeg za neznanje koje je u njima, za okamenjenje srca svojih;
19. Koji ostavivi potenje predadoe se besramnosti, na èinjenje svake neèistote i lakomstva.
20. Ali vi tako ne poznaste Hrista;
21. Jer Ga èuste i u Njemu se nauèiste, kao to je istina u Isusu,
22. Da odbacite, po prvom ivljenju, starog èoveka, koji se raspada u eljama prevarljivim;
23. I da se obnovite duhom uma svog,
24. I obuèete u novog èoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.
25. Zato odbacite la, i govorite istinu svaki sa svojim blinjim; jer smo udi jedan drugom.
26. Gnevite se i ne greite; sunce da ne zadje u gnevu vaem.
27. Niti dajte mesta djavolu.
28. Koji je krao vie da ne krade, nego jo da se trudi, èineæi dobro rukama svojim da ima ta davati potrebnome.
29. Nikakva rdjava reè da ne izlazi iz usta vaih, nego samo ta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji sluaju.
30. I ne oaloæavajte Svetog Duha Boijeg, kojim ste zapeèaæeni za dan izbavljenja.
31. Svaka gorèina, i gnev, i ljutina, i vika, i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakoæu.
32. A budite jedan drugom blagi, milostivi, pratajuæi jedan drugom, kao to je i Bog u Hristu oprostio vama.