2 Petrova 2

1. A beše i lažnih proroka u narodu, kao što æe i medju vama biti lažnih uèitelja, koji æe uneti jeresi pogibli, i odricaæe se Gospodara koji ih iskupi i dovodiæe sebi naglu pogibao.

2. I mnogi æe poæi za njihovim neèistotama kojima æe se huliti na put istine.

3. I u lakomstvu loviæe vas izmišljenim reèima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao njihova ne drema.

4. Jer kad Bog ne poštede andjela koji sagrešiše, nego ih metnu u okove mraka paklenog, i predade da se èuvaju za sud;

5. I prvi svet ne poštede, nego saèuvavši samosmoga Noja, propovednika pravde, navede potop na svet bezbožnièki;

6. I gradove Sodom i Gomor sažeže i razvali i osudi, i postavi ugled bezbožnicima koji bi postali;

7. I izbavi pravednog Lota, koga osramotiše bezakonici neèistotom življenja;

8. Jer kad življaše pravednik medju njima, gledajuæi i slušajuæi bezakona dela, muèaše od dana do dana pravednu dušu;

9. Zna Gospod pobožne izbavljati od napasti, a nepravednike muèeæi èuvati za dan sudni;

10. A osobito one koji idu za telesnim željama neèistote, i ne mare za poglavarstvo, i koji su bezobrazni i samovoljni, i ne drhæu huleæi na slavu.

11. Kad andjeli, koji veæu snagu i silu imaju, ne izgovaraju na njih pred Gospodom hulni sud;

12. A oni, kao nerazumna životinja, koja je od prirode na to stvorena da se hvata i kolje, hule na ono što ne razumeju, i u pogibli svojoj propašæe

13. Primajuæi platu nepravde. Oni misle da je slast èastiti se svaki dan; oni su sramota i greh, koji se hrane svojim prevarama, jeduæi s vama;

14. Imajuæi oèi pune preljuboèinstva i neprestanog greha; prelašæujuæi neutvrdjene duše; imaju srce nauèeno lakomstvu, deca kletve;

15. Ostavivši pravi put, zadjoše, i idu putem Valaama Vosorovog, kome omile plata nepravedna;

16. Ali bi pokaran za svoje bezakonje: skot nemi progovorivši glasom èoveèijim zabrani bezumlje prorokovo.

17. Ovo su bezvodni izvori, i oblaci i magle koje progone vetrovi, za koje se èuva mrak tamni vavek.

18. Jer govoreæi ponosite i lažljive reèi prelašæuju na neèistote telesnih želja one koji odskora beže od onih što žive u prevari.

19. I obeæavaju im slobodu, a sami su robovi pogibli; jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje.

20. Jer ako odbegnu od neèistote sveta poznanjem Gospoda i spasa našeg Isusa Hrista, pa se opet zapletu u njih i budu nadvladani, bude im poslednje gore od prvog;

21. Jer im beše bolje da ne poznaše put pravde, negoli kad poznaše da se vrate natrag od svete zapovesti koja im je predana.

22. Jer im se dogodi istinita pripovest: pas se povraæa na svoju bljuvotinu, i: svinja okupavši se, u kaljužu.