1 Korinćanima 14
1. Drite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
2. Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne slua, a on duhom govori tajne.
3. A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrdjenje.
4. Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.
5. Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a jo vie da prorokujete: jer je veæi onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, veæ ako ko kazuje, da se crkva popravlja.
6. A sad, braæo, ako dodjem k vama jezike govoreæi, kakvu æu korist uèiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u prorotvu, ili u nauci?
7. Kao neke stvari bezdune koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako razlièan glas ne daju, kako æe se razumeti ta se svira ili gudi?
8. Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko æe se pripraviti na boj?
9. Tako i vi ako nerazumljivu reè kaete jezikom, kako æe se razumeti ta govorite? Jer æete govoriti u vetar.
10. Ima na svetu Bog zna koliko razliènih glasova, ali nijedan nije bez znaèenja.
11. Ako dakle ne znam silu glasa, biæu nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biæe meni nemac.
12. Tako i vi, buduæi da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
13. Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.
14. Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.
15. ta æe se dakle èiniti? Moliæu se Bogu duhom, a moliæu se i umom; hvaliæu Boga duhom, a hvaliæu i umom.
16. Jer kad blagoslovi duhom kako æe onaj koji stoji mesto prostaka reæi "Amin" po tvom blagoslovu, kad ne zna ta govori?
17. Ti dobro zahvaljuje, ali se drugi ne popravlja.
18. Hvala Bogu mom to govorim jezike veæma od svih vas.
19. Ali u crkvi volim pet reèi umom svojim reæi, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reèi jezikom.
20. Braæo! Ne budite deca umom, nego pakoæu detinjite, a umom budite savreni.
21. U zakonu pie: Drugim jezicima i drugim usnama govoriæu narodu ovom, i ni tako me neæe posluati, govori Gospod.
22. Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a prorotvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.
23. Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dodju i prostaci, ili nevernici, neæe li reæi da ste poludeli?
24. A ako svi prorokuju, i dodje kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i sudjen od svih.
25. I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvi nièice pokloniæe se Bogu, i kazaæe da je zaista Bog s vama.
26. ta æe se dakle èiniti, braæo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.
27. Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najvie po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.
28. Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka æuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.
29. A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasudjuju.
30. Ako li se otkrije ta drugom koji sedi, neka èeka dok prvi uæuti.
31. Jer moete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uèe i svi da se tee.
32. I duhovi proroèki pokoravaju se prorocima;
33. Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
34. ene vae da æute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da sluaju, kao to i zakon govori.
35. Ako li hoæe èemu da se nauèe, kod kuæe mueve svoje neka pitaju; jer je runo eni da govori u crkvi.
36. Eda li od vas reè Boija izidje? Ili samim vama dodje?
37. Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume ta vam piem, jer su Gospodnje zapovesti.
38. Ako li ko ne razume, neka ne razume.
39. Zato, braæo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.
40. A sve neka biva poteno i uredno.